Неолиберализам Објашн Дечи

Документи

Краток опис на неолиберализмот за деца

plave stvari

23.03.2015 НЕОЛИБЕРАЛИЗИРАЕ ЦЕЛИТЕ ПА

ПОЕТНА КО СМО МИ ДЕМОКРАТСКИ ПИТАМО ВАС ПЕТИЦИЕ ЛИНКОВИ КОНТАКТ

PRIJAVABudite obaveteni o aktulenim

Neoliberalizam objanjen deci

Ve smo rekli da je neoliberalizam nevidljiv, jedan od razloga za to je i injenica da nije dobro objanjen.

Iako se radi o potpuno apsurdnoj doktrini, taj apsurd je slabo primen i skoro da uopte nije

коментаризан. Овде емо покуати да дамо објањења која су прилагоена деси, али тај приштоп не треба

да завара. У ствар е бити реи о стварима које свој пуни смисао добијајју тек на када се сагледа ира

slika i shvati unutranja logika neoliberalizma, to je primarno filozofski претставуваат. Посао коџи најфилозофи не

раде, па се морамо ослонити само на здраву логику и јасну.

Глобни проблем са неолиберализам е у томе да е на Једним принцип покуава да регули ставарност

koja je dvostruka i poiva na dva principa. Evo ilustracije za tezu uzete iz ekonomije, poto i

неолиберализам највие барата са економија.

Постое два разлиита полоја у економиџи и дружба простору, моемо назвати Заедники и

Партикулари. Заједнике су еден ствар кога ќе постие на осното потенребе свеј и заједни за

jednoobraznom uslugom. Na буквар, суд, будет или иводов су примери заједниких ствари. Јас jedno i drugo

јас дрво слама nekom javnom, zajednikom dobru koje koriste svi lanovi zajednice bez razlike. Партикуларне

су он ствар које свака група или појединац брат засебно, на моге разлиит наин и тако да та разлиитост

нема проблем со ствара. Да би езеро објањавали е ему ради, заједнике ствари нека буду плаве, а

Postoji drastina razlika izmeu plavog i crvenog polja. Na буквар, ако на триту постие разлиити сиреви,

одела, музика или књиге до не ствара било какав проблем за друштво. Али, ако по постојали разлиити судови, коџи

би доносили разлиит пресуде, или или би будет користио и интереси само jedne групи а игнорисао неку дроку,

или би били принуени да градимо конкурент водовод, путеве, паркове ид, до би представјало огроман

проблем, a u sluaju suda, to ak vie ne bi ni bio sud. Дакл, нама су заједнике ставари неоподно као

23.03.2015 НЕОЛИБЕРАЛИЗИРАЕ ЦЕЛИТЕ ПА

нето до на jednak nain koristi svima.

Одатл иду дале разлике измеу плавих и црвених ствари. Док црвени ствари могу да пропадна и замене се

дрогим црвеним стварима, плаве не могу, Јер су преви потребне заеднички и не постојки конкурентни

производ коџи би их могао заменити.

To plave i crvene stvari stavlja u razliit poloaj u odnosu na moguu privatizaciju, to je ovde vano, jer

е неолиберализам преважно доктрина приватизација.

По енем приватни власник е увек боjiи, због тога до се приватизацијата предводеа наводно скидај са

врата заједнице. Posle privatizacije ona su briga vlasnika, koji e ih, voen svojim interesom i

компетенцијам, водити услуги од драве, а јас пропаднам, да е проблем само проблем. Меутим, до није

Тано У слаају ствари кое су плове, заједнике, друштво не мое да допусти да е еден пропадна Јер со тако

ostalo bez osnovnih usluga.

Ако се Takva preduzea ipak privatizuju, u praksi se pokazuje da ona time ne budu skinuta sa vrata

Заједнице. За да има много примера. Приватизација на елезере Смедерево, која е компанија за 20 милиони

evra, posle 11 godina vraena je dravi za nominalno 1 evro, ali sa dugom od 350 miliona evra. Драва е

уредно преузела тај копа коџи су годинама правла приватна лика, како се испоставило, не ризикујуи нита.

elezara nije skinuta sa vrata, nego je sve vreme na vratu drave, koja zauzvrat nema pojma koliki se didg

нели јас на коџи наин. Identian sluaj je bila i privatizacija Kombinata aluminijuma u Podgorici, za ije je

кредито гарантовала drava, koji je koristio subvencionisanu struju itd.

спасување од увени-јас и ЕЦД, када су дравним новчем спаване банке и осигуравајуа друта, која су

директор на „Својим“, награди од пластика од стојалишта милиони долари, треба да се.

Али, не само да плаве ствари увек брига заеднице, ве ту постоји један проблем. Пото плаве ствари

obino nisu izloene konkurenciji, ve predstavljaju strukturne monopole, one se u stvari ne nalaze na

триту Због тога код едих не постоји мотив новог власна да повеава квалитетот услуги или да саманјује

cenu, ve je motiv obrnut: struktururni monopol omoguava da se profit uveava sniavanjem квалитет i

poveavanjem cene. Sve to znai da dobrobiti privatne ekonomije koje proizilaze iz konkurencije i trita

ne mogu da se primene na plave stvari.

Сепак, јасно е дека неолибералната економија е во лоша состојба.

Она најпреприватизира драву, ондо искоријава структурно монопол. Profiti firmi povezanih sa dravom

рапидно се увеавају, не зато то су успене на триту, ве зато то кориште дравни и конструини монопол.

Идеалниот неолиберализам не е обичен во конкуренција, као и класен либерализам, а приватизацијата е а

приватизирање на монополската структура.

Пото се до не мое од оварено реи, неолиберализам нас убеуе да е програма далје приватизацијата исправан

tako to sugerie da su samo crvene stvari neto odrivo i solidno i da je mogue sve privatizovati, sve

plave stvari pretvoriiti u crvene, bez tete. Meutim, to nije mogue jer su plave stvari strukturno plave,

Дакл, дрвена ставарност се састиoј од плавих, заједниких ствари које су предмет јавног интерес

sudova, budeta, pravog okvira, javne vlasti, puteva, vodovoda, parkova, kola, bolnica, medija i od

stvari koje su crvene, partetlene, oko kojih se koncentriu privatne preferencije i interesi. увена

доктрина невидjиве руке, која е незаобилазни део неолиберализам, кае ово: Ако се концентрирате само на

svoj privatni interes i potpuno eliminiete brigu o javnom interesu, ne morate brinuti, nevidljiva ruka e se

побринути за јавни интереси.

Koncept nevidljive ruke ima brojne posledice. Na primer, u okviru njega nije mogu sukob interes,

poto javni interes, kao jedna od strana u tom sukobu ne postoji.

По неолиберализам било би поelено да јавне објав препустимо у руке приватних лика и то приватних лика коџи

e brinuti samo o svom privatnom interesu. Javni interes e doi sam od sebe. Јас го кодирам стално

pojavljuju predlozi da se vlast poveri preduzetnicima, jer e njih biti blam da ne uspeju. Подразумева

ако да е Они Besprekorno slediti opti interes. Во неолиберализмот, дакел, субјект у дрвту немаја Две

стране линости плаву и црвено ве само једно - црвено. Чудната плоча скапуваше.

To uverenje jednako je uverenju da bi politiari, ukoliko ne bi postojala demokratska kontrola, sami od

себе бринули о јавном интерес. Meutim, neoliberalizam bi se sloio da politiari moraju biti korumpirani i

da je to nemogue, ali je sasvim drugije kada neka osoba iz nelegitimnog plavog polja pree u crveno.

Предузетник или емигов пратилак струњак, за разлику од политичара, спонтано саламура, јавном интерес, Јер

mu njegova компетентно и уроено потенција не дозоolавају да буде друштво.

Potenje rukovalaca javnim poslovima, koje je Platon pokuavao da posttigne vaspitanjem i obrazovanjem

u toku celog ivota i oduzimanjem prava na privatnu imovinu, neoliberalizam postie za trenutak uspeh i

богатство капиталист доказују џихово потенција.

23.03.2015 НЕОЛИБЕРАЛИЗИРАЕ ЦЕЛИТЕ ПА

Naravno da je ovo jo jedna iluzija neoliberalizma. Све док постојки заједничко полје, да се шегуваш докост

судови, будети, путеви, паркови итд. postojae i javni interes, pa onda i sukob interes i mogua

Neoliberalizam ovu brigu o javnom interesu ili preputa ekspertima to je prvi nain da se supstituie

демократска контрола или preduzetnicima koji su neka vrsta div-junaka koji sledei samo svoj privatni

максимален интерес пост јавног.

Moete esto uti da se privreda predstavlja kao prostor koji se deli na javni i realni sektor. јајце

терминологија понав emа ему са поетека: јавно (плаво) и овај опозиција е приказано као нереално. Да је

наводно због тога да сав реални вијк вредности ствара реални сектори, под коим се подразумева приватни

сектор који наводно нето конкретно производство (каем наводно производи прото приватни сектори не мора

da proizvodi nita konkretno, poput velikih marketinkih agencija ili megamarketa). За разлику до реалног

sektora, sve ono to je javno, drava i javna preduzea, ne proizvode nego troe. Na буквар, коле,

bolnice, comunalna preduzea, subvencionisana preduzea su troak.

Уз ре троак и наем џезику обно иде и непотребен или или суав троак, луксус без кога се мое.

Ideja je opet i uvek ista: sve to je plavo treba prevesti u crveno, kako bi se na taj nain troak navodno

елиминасао Програма превојја из плавог и црвено назива се само тедње, укидање трока и растроне

Није теко увидети да е за неолиберализам троак само оно то е је устаноклјено као заједника свима

пријателска средба, односно, враќање која се фина